Srbija i svet danas obeležavaju 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u sećanje na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom, čime je okončan Veliki rat. Dan primirja u Srbiji je državni praznik, a svečano i na najvišem nivou se obeležava i u zemljama pobednicama, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije. U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanično obeležen 2012. godine.
Ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu održana je na beogradskom Novom groblju. Vence su položili državni zvaničnici kao i ambasador Francuske.
Na ceremoniji povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nikola Selaković istakao je da za srpski narod Veliki rat predstavlja jedan od istorijskih međaša, epizodu stradanja i slave, bez koje se ne može razumeti srpsko nacionalno biće i karakter srpske duše.
-„Bez razumevanja Velikog rata, veličine žrtve našeg naroda i cene kojom je plaćena sloboda, ne može da se razume srpski narod sa obe strane Drine, njegova ljubav prema otadžbini, njegova ljubav prema Kosovu i Metohiji“, naveo je Selaković na centralnoj državnoj ceremoniji kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu. Istakao je da ko shvati tu osobinu i prihvati je – u Srbima će imati dobrog prijatelja i vernog saveznika.
Ceremonija je održana i kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, u organizaciji ambasade Rusije u Beogradu. Vence je položio ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, uz prisustvo srpskih zvaničnika i predstavnika Vojske Srbije.
Za simbol državnog praznika koristi se cvet višestruke simbolike – Natalijina ramonda, biljka feniks, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.
Pobedu u Velikom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila. U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala prema popisu iz 1914. godine, ili 60 odsto muške populacije. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
