Beogradski zoološki vrt osnovan je 1936.godine, a danas predstavlja pravu turističku atrakciju prestonice koju godišnje poseti i do pola miliona ljudi. Više od 200 vrsta životinja živi u vrtu dobre nade na Kalemegdanu.
Definitivno najpoznatiji stanovnik Beo zoo vrta je američki aligator po imenu Muja koji se smatra najstarijim živim aligatorom na svetu. Doputovao je u Beograd 1937.godine kao već odrasla životinja.
Najzanimljiviji deo za decu je bebi-zoo vrt u kome mališani mogu da upoznaju najmlađe životinje i da se poigraju sa njima. Roditelji predah mogu da pronađu u kafiću, a postoji i mini parkić sa penjalicom.
Najnoviji kutak u vrtu dobre nade napravljen je za flamingose gde posetioci mogu da vide ptice kako krstare u svojoj bari.
Celodnevni boravak u zoološkom vrtu odrasli plaćaju 550 dinara, cena za decu od tri godine do 15 godina starosti je 350 dinara, a za mališane do tri godine ulaz je besplatan. Ko planira da češće dolazi u ovu oazu u samom centru grada, može da kupi godišnju kartu koja košta za odrasle 4.000 dinara, za decu 3.000, a porodična je 6.000 dinara. Radno vreme zoološkog vrta promenljivo je tokom godine i zavisi od toga kada pada mrak. Trenutno je vrt za posetioce otvoren od 9 do 17h, a u letnjem periodu od 9 do 20h.
U svojoj dugoj istoriji najteži period beogradskog Zoološkog vrta bio je za vreme Drugog svetskog rata, kada je u dva bombardovanja, nemačkom, 1941. i savezničkom, 1944. godine potpuno razoren. Nekoliko puta je planirano preseljenje Beo zoo vrta, a prema najnovijim informacijama nova lokacija biće na Adi Ciganliji.
HEROJI BEO ZOO VRTA
Neke životinje koje su boravile u beogradskom Zoološkom vrtu svojim postupcima dovele su do toga da budu proglašene herojima zoo vrta.
Šimpanza Sami
Odrasle šimpanze, naročito mužjaci, izuzetno su opasne i agresivne životinje, nekoliko puta snažnije od čoveka. Time što se dvaput prošetao po gradu, a da nikoga nije napao, niti ikakvu štetu pričinio, Sami je pokazao svoju veličinu. Prvi put je pobegao 21. februara 1988. godine oko 20 časova, napravivši pravu pometnju kada je dorćolskim ulicama došao do Doma JNA i bioskopa Balkan. Uz pratnju desetak policijskih automobila i patrola, koje su mu krčile put sa ciljem da istovremeno zaštite građane i odbeglu životinju nepovređenu vrate u kavez, Sami je Ulicom Vase Čarapića stigao do Studentskog trga. Neposredno za njim od kuće je došao i direktor Vuk Bojović i uspeo da razgovorom odobrovolji Samija, da ga uhvati za ruku i uz reči: „Hajde Sami, idemo kući“, uvede u svoj auto, lično doveze do vrta i uvede u kavez. Nigde u svetu nije zabeleženo da je neko odraslog šimpanzu, kojeg veoma kratko i površno poznaje, smeo da uvede u svoj auto i vozi po gradu.
Iste godine odigralo se i drugo Samijevo bekstvo. Opet je razvalio rešetke svog kaveza i mirno došao do prostorije u kojoj su doručkovali radnici vrta, koji su, videvši ga, počeli da iskaču kroz prozor. Sami je tada preskočio ogradu vrta i krenuo ulicom uz navijanje i skandiranje radnika fabrike „Beko“ i učenika Srednje mašinske škole „Petar Drapšin“. Nekoliko radnika iz vrta je sa velikim mrežama krenulo za njim, ne bi li mu tako preprečili put i usmerili ga nazad ka Vrtu. U dvorištu u Ulici cara Dušana br. 33, popeo se prvo na jednu višnju, a kasnije na krov garaže. Čim je vest o njegovom ponovnom bekstvu objavljena u elektronskim medijima, u Dušanovu se sjatilo nekoliko hiljada ljudi. Posle dugotrajnog i bezuspešnog ubeđivanja, odlučeno je da se Sami uspava i tako vrati u kavez. Oporavak je trajao nekoliko dana, uz antibiotike i tople čajeve.
Keruša Gabi
Ženka dugodlakog nemačkog ovčara Gabi imala je zaduženje da sa još jednim psom i radnikom, patrolira po vrtu. Iako je bila u poodmaklim godinama, neprestano je dokazivala svoju hrabrost, srčanost i odlučnost. Sudbina je htela da se jedne noći dogodi nešto nepredviđeno. Ženka jaguara je uspela da iskoči iz svog kaveza i da dođe gotovo do upravne zgrade. Kada je čuvar, koji je sa psima patrolirao, stigao do tog dela vrta, Gabi je naglo zastala, osluškujući. Ostala je sasvim ukočena nekoliko sekundi, a onda brzinom metka jurnula u mrak. Jaguara su morali da ustrele, a Gabi je pronađena u jednom hodniku u neposrednoj blizini kaveza iz kog je zver pobegla. Ležala je polumrtva, u velikoj lokvi krvi.
Te noći je neustrašivo jurnula na jaguara, uhvatila se u koštac sa njim i iako se radilo o neuporedivo većem i jačem protivniku, nije odstupala ni za trenutak. Onemogućila je opasnu zver da nasrne na čuvara ili da preskoči ogradu vrta i napadne nekog od građana. Njen oporavak je tekao prilično sporo, što nije ni čudo s obzirom na ozbiljnost i brojnost povreda koje je keruša imala. Tek posle nešto više od mesec dana Gabi je prvi put ustala i napravila nekoliko koraka. Gabika je još mnogo godina, do kraja života, revnosno obavljala svoj posao, patrolirala sa noćnim čuvarem ili ležala pored kapije spremna da skoči ako neko pokuša da ugrozi vrt, njegovo osoblje i stanovnike.
Specifičnost beogradskog Zoološkog vrta je što su sve staze nose neki naziv, (sokak, ulica ili avenija) po mnogima koji su mu pomagali. Najviše beogradskih majmuna stanuje u Ulici Aleksandra Bakočevića, a nedaleko od njih, u Aveniji Danijela Svarovskog Trećeg, žive mnogi prestonički magarci. Stazom Beogradskog maratona prolama se rika jedinog gradskog slona, a u „Vrtu dobre nade“ možete da se prošetate i jednom stazom koja je dobila ime po Telekomu Srbije.
