Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu. To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda. Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.
Najrašireniji naziv za dan uoči Vaskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Čisti se kuća, sprema odeća, ponegde farbaju jaja. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi „nekome krenulo“.
Obeležavanje velike subote na Svetoj Gori
-„U manastiru Hilandar ljude koji se zateknu na Veliku subotu očekuju razna zaduženja, da pomažu u kuhinji, beru lovorovo lišće koje će se koristiti za prekrivanje poda hrama i cveće za pravljenje venčića, ukrašavanje sveća i ikona“, pričao je istoričar umetnosti Dušan Milovanović, neverovatni poznavalac srpske srednjovekovne istorije, u serijalu „Priče sa Atosa” koji možete da pratite na televiziji Balkan Trip.
