Kad kažemo glumac, prvo pomislimo na filmske zvezde i pozorišne bardove, ali postoji još jedna vrsta glumaca – oni koji stvaraju magiju dečje dramske umetnosti, kako u pozorištu, tako i na filmu i televiziji. Reč je o lutkarima koji imaju tu sreću da im je posao suštinski igra, ali da bi to bilo tako lepršavo i jednostavno potrebno je mnogo truda u šta se uverila i ekipa Balkan Tripove emisije “Zlatne ruke” prilikom posete lutkarskoj radionici i razgovoru sa umetnicima koji u njoj rade.
Lutkarsko pozorište ima svoje korene još za vreme Aristotela i Platona, a od tada do danas zastupljena je kako u dečjem pozorištu, tako i u pozorištu za onu malo veću decu. Ekipa “Zlatnih ruku” upoznala se sa svim tehnikama pravljenja različitih lutaka od marionete, preko sicilijanke do ginjol lutke, a imala je i čast da razgovara sa čovekom koji je unapredio tehnologiju ovog zanata tako da je mnogi sada praktikuju, glumcem Goranom Balančevićem – Balancem.
-“To sam smislio iz štosa. Radio sam predstavu u kojoj je bilo malo glumaca, a puno lutaka. Lutka je trebalo da hoda i uporedo mrda glavom, a da je pokreće jedan čovek. Smislio sam sistem lutke koja ima telo marionete sa kontrolom u sredini i džojstikom za glavu”, pojasnio je Goran ovu tehnologiju koja je olakšala posao i produkciju mnogih lutkarskih predstava, dodajući da se ta lutka danas i naziva po njemu Balancijanka.
Goran kaže da mu je drago da će nešto, u poslu koji toliko voli, ostati i narednim generacijama, mada je već ostavio ozbiljan trag ako uzmemo u obzir da je radio čuvenu dečju seriju “Laku noć deco”, kao i film “Mrav pešadinac”, a sarađivao je i sa Tilom Lindemanom kog je obučavao lutkarskom zanatu za potrebe spota grupe Ramštajn za pesmu “Alle Tage ist kein Sonntag”.
Ako želite da saznate kako lutke „oživljavaju“ pogledajte emisiju „Zlatne ruke“ koja se emituje na televiziji Balkan Trip.
