Šta vam prvo padne na pamet kad pomislite na Tursku? Istanbul, Aja Sofija, luksuzna letovališta, turske serije, Kapali čaršija? Jedno je sigurno – utiske o toj predivnoj zemlji nije moguće sublimirati u jednoj rečenici. I to mi je bilo dovoljno da se spakujem, uzmem pasoš i otputujem u Malu Aziju. Probaću da Vam predstavim moje putovanje kroz 3 sličnosti koje Turska ima sa Srbijom.
Susret modernog i tradicionalnog
Nije moguće pričati o Turskoj a ne pomenuti veliko istorijsko nasleđe. Nisu u pitanju vekovi već milenijumi. Pre nego što je Turska uspostavljena kao država kakvu danas znamo, ona je bila mesto odigravanja velikih svetskih događaja i dom mnogim drevnim civilizacijama. Možda baš zbog svog neverovatnog položaja koji se može definisati kao most koji spaja istok i zapad, Turska i danas na sebi ima tragove davne prošlosti.
Cela oblast oko grada Izmira predstavlja spomenik vremenu kada su zemljom hodali Ahilej i Hektor a sa neba ih gledali Zevs i Artemida. Upravo ta dva božanstva drevnih Grka imaju svoje hramove nadomak ovog velelepnog grada. U blizini su i ostaci drevnog grada Troje koju je opisao Homer u svojoj Ilijadi. Istanbul sa druge strane predstavlja muzej Vizantije u čije se vreme zvao Carigrad, a pre toga, za vreme Rimskog carstva Konstantinopolj. Sve ovo me mnogo podsetilo na našu divnu Srbiju koja takođe leži na zemlji koja je bila dom drevnih civilizacija, od vinčanske do rimske i vizantijske.
Turska predstavlja neverovatan spoj tradicionalnog i modernog i državu koja ne zaostaje u razvoju u odnosu na druge evropske zemlje. Njeni stanovnici su obrazovani i jako prijatni ljudi koji idu u korak sa vremenom, ne zaboravljajući na veliku tradiciju, kulturu i istoriju svojih predaka. Baš kao i Srbi. Bez prošlosti nema budućnosti.
Porodica i pobožnost
Porodica je u Turskoj, baš kao i u Srbiji svetinja.Kada odete malo dalje od velikih gradova i uđete u manja mesta u centralnoj Turskoj, primetićete da skoro svaka porodica neguje i razvija svoj privatni posao. U manjim mestima svi se trude da zajedno rade na razvoju svog porodičnog posla i da to očuvaju. Radi se i u tri smene, cela porodica. Ovde nema velikih zapadnih lanaca hrane.
U Turskoj je sve ukusno a to je verovatno zato što sve nastaje iz ideje da se porodični ugled utiskuje u kvalitet onoga što se pravi. Porodica teško da može da ide bez duhovnosti a tu Turci dolaze do svog punog izražaja. Kao i mi, oni porodicu i Boga ne odvajaju. Uvek ćete ih videti kako ponosno ističu koliko im je važno da pred Alahom budu časni i pošteni. Kao i Srbi, oni su ponosni na svoje porodice i svog Boga. Ali isto kao i mi, oni su otvoreni za pripadnike svih religija i nećete se osetiti ugroženo ili manje vredno ako niste pripadnik islamske veroispovesti.
Gostoprimstvo
Turci su narod velikog srca koji uvek nađe načina da vas ugosti i učini vam boravak prijatnim. Mogu da kažem da za sedam dana boravka u Turskoj nisam bila gladna ni jedne sekunde. Naprotiv, kada krenu da vam donose hranu, vi prosto ne možete da stignete da pojede ono što je posluženo a na trpezi su već nova jela. Kuhinja nam je jako slična. Veliki broj jela nosi čak i isto ime. Svaka trpeza za koju sam sela izgledala je kao pitoreskna dekoracija. I uvek na kraju sledi dezert. Ono što mi je bilo vrlo zanimljivo jeste činjenica da oni zapravo nisu toliki obožavaoci turske kafe. Bili su zaprepašćeni kada sam ja popodne naručila kafu, jer tada piju čaj koji smatraju nacionalnim napitkom.
Naravno, fildžani sa kafom su svuda, da me ne shvatite pogrešno, samo to nije u tolikoj meri izraženo kao što je to očekivala jedna mala srpkinja koja ne može da provede dan bez turske kafe. Dakle Turci su domaćini kao i mi, uvek spremni da dočekaju goste i učine im boravak prijatnijim.
Nas Srbe posebno vole, što može da se oseti vrlo brzo. Turci su čak ubeđeni da ih razumemo jako dobro, što nije daleko od istine. Jezik nam je dosta sličan, kultura, tradicija, arhiktetura. I na kraju da zaključim da jedna Srpkinja u Turskoj može da se oseća kao kod svoje kuće.
Katarina Dragićević
