Mnogo velikih umetničkih dela nastaje iz ljubavi, a nažalost neretko iz one neostvarene. Jedna takva priča krije se iza prodornog pogleda lepe devojke sa čuvenog portreta „Devojka u plavom“ velikog pesnika i slikara Đure Jakšića.
Želeći da sazna nešto više o samom portretu i ovoj vanvremenskoj ljubavi, ekipa Balkan Tripove emisije „Gvozdena vrata Balkana“, posetila je Srpsku Crnju gde je rodna kuća Đure Jakšića. Sama kuća izgrađena je u panonskom stilu, 30-ih godina 19. veka i smatra se spomenikom kulture od velikog značaja. U njoj se nekada nalazila i prva biblioteka ovog kraja, a za vreme II svetskog rata ovde je bilo sedište nemačke policije. Kuća je zadržala isti izgled do dana današnjeg.
Ona je danas spomen muzej Đure Jakšića u kome je našu ekipu dočekala kustos Zorica Glišić, vrsni poznavalac lika i dela ovog izvanrednog umetnika. U muzeju su reprodukcije njegovih značajnih slika čiji su originali u Narodnom muzeju u Beogradu, kao i razni njegovi rukopisi i artefakti iz njegovog života. Sa jednog od zidova posmatra vas tajanstvena „Devojka u plavom“ o kojoj je Zorica ispričala tužnu priču:
-„Kada je Đura Jakšić otišao u Kikindu, hteo je crtanjem portreta da zaradi za život. Sedeo je često u Krčmi kod Belog krsta gde je služila krčmareva kćerka Mila. Đura se zaljubio u nju, ali nikad nije imao hrabrosti da joj priđe. Kada je saznao da se udala, od bola je otišao u manastir Krušedol.“ Emilija Mila Popović bila je kćerka kikindskog kafedžije Lazara Popovića. Jakšić je u njenoj krčmi uvek sedeo za istim stolom, tražeći da ga samo ona služi o čemu je pisao i veliki komediograf, Branislav Nušić:
„Nije joj nikad ništa kazao, ali kad mu je bila prazna čaša nije hteo da ga druga posluži. Čekao je dok Mila prođe pored stola, pa joj je ćuteći dodavao čašu. A kada mu je ona donela punu bledoga iđoškoga rampasa, on joj je pogledao duboko u oči, pogledao i ispio čašu do dna.“
Mila se udala za putujućeg glumca, ironično, istog imena kao i pesnik, Đuru. Sa njim je otišla u Novi Sad želeći da drvene klupe krčme zameni daskama koje život znače. Pesnik je više nikada nije video, ali mu je ostala večita inspiracija kako za lik Devojke u plavom tako i u mnogim pesmama, a čak je po njenim crtama lica uradio i ikonu Bogorodice sa Hristom na ikonostasu u Crnji. Besan zbog zluradih komentara na račun njegove nesrećne romanse, nožem je na tri mesta oštetio samu ikonu koja će biti restaurirana tek 1892. godine. Bol koju mu je mlada krčmarica nanela nikad se nije ugasila, a za njom su ostali i njegovi stihovi, citirani među mnogim boemima:
„Ana toči, Ana služi, al’ za Milom srce tuži.“
Šta se još skriva iza starih zidova Jakšićeve kuće, a i u samoj Srpskoj Crnji, pogledajte u emisiji „Gvozdena vrata Balkana“ na televiziji Balkan Tip:
