Srbija je jedna od zemalja koje imaju najlepše i najrazličitije narodne nošnje. One se razlikuju po krajevima zemlje, ali jedno standardno obeležje u gotovo svim je svakako šajkača. Ona je pored opanaka prepoznatljiv simbol naše zemlje.
Šajkače se prave od čoje, materijala koji ima takva svojstva da je pogodan za nošenje i leti i zimi, te je zbog toga krajem osamstotih godina devetnaestog veka šajkača i zvanično uvedena u tadašnje vojničke uniforme.
Danas ih prave iskusne stare zanatlije, poput devedesetogodišnjeg Đorđa Jokića iz Užica kog je posetila ekipa emisije „Zlatne ruke“, kako bi saznali nešto više o ovom zanatu kojim se Đorđe bavi još od 1952. Zanimljiva činjenica da je od iste te godine i kraljica Elizabeta na vlasti, te se može reći da je ovo zaista dug staž. On je svoju mašinu doneo iz Pariza i na njoj zaista stvara remek dela.
Na pitanje šta je tajna ovog zanata Đorđe je odgovorio savetom primenljivim na apsolutno svaki spektar života: „Tajna ovog zanata, kao i svakog drugog, je da treba imati malo smisla za zanat i interesovanje. Ako te ne interesuje ne možeš naučiti nikako, a ako si zainteresovan to ide kao podmazano.“
A kada su ga pitali da li je potreban talenat za pravljenje šajkača Đorđe je ponovo dao mudar odgovor: „Svi mi imamo neki talenat, e sad koji to treba otkriti.“
I to zaista jeste. Izgleda da šajkače, osim što čuvaju od zime, čuvaju pod sobom korisne misli koje nije loše da primenite na sebi.
Kako izgleda sam proces nastajanja ovog prepoznatljivog srpskog brenda, pogledajte OVDE
Emisija „Zlatne ruke“ emituje se na televiziji Balkan Trip i bavi se čuvanjem starih zanata od zaborava. Ova emisija je tu da saznate kako nastaje sve bez čega Balkan ne može, a za još ovakvih priča o tradiciji i nacionalnoj baštini uputite se na telekomovu mrežu kablovskih kanala.
