JESEN U SRBIJI: Iz košnice pravo u tegle

Prvi pisani tragovi o korisćenju meda datiraju iz doba neolita. Od tada do savremenog doba, kroz sve istorijske periode, ljudi su visoko cenili pčele i njihov med. Kroz svu istoriju, ljudi su znali za blagodatna svojstva meda i koristili ga, istovremeno u medicini i u ishrani.

Med je jedina hrana u prirodi koja je već prerađena, te organizam čoveka tu materiju može iskoristiti na najadekvatniji način. Zato je i moguće da se gotovo svi hranljivi sastojci koje med sadrži apsorbuju još u ustima. Med u sebi sadrži više od stotinu raznih sastojaka koji su potrebni za život pčela i ljudi. Med ima antibakterijsko, antimikotičko, antioksidativno, antiimflamatorno, antiprotozoično i antimutageno svojstvo.

Za proizvodnju 1kg meda pčele moraju da posete oko 10 miliona cvetova i da pri tom obave oko
120 hiljada letova

Ta svojstva ne mogu se pripisati jednoj odredjenoj komponenti meda već su ona proizvod združenog delovanja mnogih materija i komponenti. Med, između ostalog, ima i opuštajuće dejstvo, ali deluje i smirujuće na nervni sistem.

Najkvalitetniji je med koji se kristališe

Med je jedna od retkih namirnica čiste prirodne hrane koja raspolaže mineralnim sastojcima u onim količinama koje su dovoljne da se sačuva organska ravnoteža u organizmu. Med sadrži 37 mineralnih materiјa, skoro sve aminokiseline koјe dolaze iz nektara i polena, organske kiseline i aromatične materiјe. On je izvanredana prenosna veza između različitih vitamina, pa zato stručnjaci i pčelari ističu da je najkvalitetniji i najhranjiviji onaj med koji odstoji dovoljno dugo da se kristališe. Pravilno se kristališe samo nektarski med, pa je to, ujedno, i najsigurnija provera da je med čist i da nema veštačkih dodataka u sebi. Brzina kristalizacije meda zavisi od ujednačenosti temperature prostorije u kojoj je med smešten.

Ono što medu daje posebnu prednost u upotrebi predstavlja činjenica da ima visoko kaloričnu vrednost i kad se uzima u malim dozama. Med je istovremeno sa svojim šećerima (ugljeni hidrati) i energetska hrana koja veoma brzo daje potrebnu snagu i energiju svakom organizmu. A pošto se veoma lako kombinuje u različitim kulinarskim specijalitetima, ali i u različitim pićima možemo slobodno zaključiti da redovno korišćenje meda veoma pospešuje funkcije ljudskog organizma od rođenja do duboke starosti.

Koje vrste meda postoje?

Vrste meda su u direktnoj zavisnosti od pčelinje paše i sastava medonosnog bilja, te zato postoji više vrsta meda. Najpoznatiji su: bagrenov med, livadski med, šumski med ili medljikovac, lipov med, suncokretov i med od uljane repice, tu su zatim kestenov, kaduljin i med od zlatošipke, lavandin med, ali i med od deteline.

Svake jeseni širom Srbije održavaju se sajamovi pčelarstva, kao što je Međunarodni sajam pčelarstva na Tašmajdanu. To je odlična prilika da se ukaže na važnost meda, te da poveća njegova upotreba kao dopuna hrana.

Zanimljivosti o pčeli

Jedna pčela je teška približno deseti deo grama. Sa jedne posete može da donese nektar koji teži čak pola njene sopstevene težine. U toku celog života jedna pčela proizvede samo 1/12 kašičice meda.

Pčele moraju da obiđe od tri do pet miliona cvetova, da bi sakupile nektar za jedan kilogram meda. Pri tom prevale put koji je sedam puta veći od obima zemljine kugle. Prilikom leta čak 200 puta u sekundi pomere svoja krila.