PEĆINA ČIJI ULAZ SPADA U RED MONUMENTALNIH DELA PRIRODE, a odmah je pored puta za Zlatibor

Ovaj speleološki objekat krasi džinovski portal u obliku potkovice, visok 50 metara (od korita periodskog toka do svoda), a širok 12 metara pri dnu, odnosno 22 metra pri vrhu, koji je najviši pećinski ulaz u Srbiji. Istražena i uređena dužina staza za posetioce je 555 metara. Na samom početku pripremite se na uspon, jer ulazno silazna staza ima više od 700 stepenika. Računajte na to i da će vam tokom obilaska biti potrebna toplija garderoba, jer je u Potpećkoj pećini srednja godišnja temperatura vazduha 9,5 stepeni Celzijusa. U Potpećkoj pećini razlikuju se dva glavna sprata pećinskih kanala: stariji – Gornja pećina i mlađi – Donja pećina. Ulazni kanal je zajednički za oba horizonta, pošto je nastao razaranjem međuspratne konstrukcije i njihovim spajanjem. Bogatstvo pećinskog nakita spada u red veoma retkih u kraškim pećinama. Potpećka pećina je izvorskog tipa: nju su izgradile vode ponornica koje poniru u Drežničkoj dolini i posle podzemnog toka u dužini od 4 do 5 km (u pravoj liniji), izbijaju iz pećine ili vrela ispred pećine i grade Petnicu – pećinsku reku.

Pretpostavlja se da je Potpećka pećina bila čovekovo stanište još za vreme neolita. Otkriveno je obilje keramike, obrađeni jelenski rogovi i kameno oruže. Njeni stanovnici su u svakom slučaju znali da koriste njene povoljne prirodne karakteristike.

Radno vreme i cene ulaznica

Potpećku pećinu možete da postite od prvog aprila do 31. oktobra, a radno vreme zavisi od perioda godine. U aprilu i oktobru obilazak pećine je moguć radnim danima od 12-16h, vikendom 10-18h, a od prvog maja do 30. septembra svaki dan od 10-18h. Ulaznice za odrasle koštaju 400 dinara, za decu 300 dinara, dok su grupne 350 dinara za odrasle i 250 dinara za decu. Za sva dodatna pitanja možete da pozovete vodiča na broj telefona 063/585-304

Šta posetiti u okolini?

Na putu do Potpećke pećine prolazi se kroz selo Zlakusa, mesto koje privlači čistim vazduhom, očuvanom prirodom, šumama sa dobrim prinosima ukusnih pečuraka, livadama punim jagodica i lekovitog bilja, sa petnaestak ribnjaka sa pastrmkama duž rečice Petnice. Ovde se može uživati šetajući markiranom kružnom stazom oko Zlakuse, koja kreće od Etno parka «Terzića avlije», a spaja ribnjake, stare vodenice i par prelepih vodopada na Petnici i Potpećku pećinu, kroz predivne pejzaže, proplanke, šume i livade spušta sa druge strane sela na početnu tačku.

U Zlakusi, u neposrednoj blizini Potpećke pećine, na jednom brežuljku, ispod same bukove šumice, smešten je Etno park „Terzića avlija“. Čuva tradiciju i etnološko nasleđe, narodno stvaralaštvo i zanate koji se prenose s kolena na koleno. Reč je o tipičnom seoskom domaćinstvu, koje čine dve stare srpske kuće od kojih je jedna stara sto godina, građena od nepečene cigle, sa krovom na četiri vode i pokrivena starim biber crepom. U jednoj se svakodnevno boravilo, a druga je služila za prijem i smeštaj gostiju. Istu namenu je zadržala i danas, a druga kuća je pretvorena u muzej u kome je prikupljeno sve ono što se nekada koristilo u svakodnevnom životu – od alata do dokumenata, rukopisa, starih novčanica, delova nameštaja i mnogo toga drugog.

Zlakusa je poznata kao selo grnčara, jer se veliki broj domaćinstava bavi ovim starim zanatom, ne dozvoljavajući da ode u zaborav. Ovde se u svako doba godine može po najpovoljnijim cenama kupiti zlakuško zemljano posuđe koje je čuveno po svom kvalitetu i nezaobilazni je deo ponude na seoskim vašarima, saborima, sajmovima i etno-radnjama. I ne samo kupiti, već i videti na licu mesta kako se posude prave. Priču o Potpećkoj pećini, Zlakusi i „Terzića avliji“ možete da pogledate u Balkan Tripovoj emisiji „Lepše od Pariza“ koja se premijerno emituje svakog ponedljka u 13.30h.