OBIČAJI ZA BADNJI DAN I BADNJE VEČE - sečenje Badnjaka, pijukanje, posna trpeza, bdenje...

Badnji dan počinje odlaskom u šumu, u zoru i sečenjem Badnjaka koji se u kuću unosi tek kada padne mrak.

U ranu zoru najmlađi i najstariji muškarac iz kuće odlaze u šumu i seku badnjak. Kada pronađu drvo, domaćin se prekrsti tri puta i okrene prema istoku da zaseče badnjak. Drvo sme da padne samo na istok. Badnjak se seče iz tri udarca najviše, a ako ne uspe, domaćin mora rukama da ga otkine.

Badnjak se unosi u kuću kada padne mrak. Dodaje mu se dren, a kada se stavi na ognjište, posipa se žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.

Na Badnji dan se unosi i slama u koju se stavljaju posebni mali darovi, a deca ih uveče traže po kući pijučući. Jedan od najstarijih običaja je i da se za Badnje veče krcaju orasi.

Badnji dan je poslednji dan 40-dnevnog božićnog posta kojim se vernici čiste od raznih telesnih i duhovnih slabosti. Na trpezi se tradicionalno nalaze pasulj prebranac, riba, suve šljive, smokve i kajsije, sveže jabuke, med, orasi, bademi, turšija, posne pite...

Nakon večernjih liturgija na Badnje veče ispred hramova širom Srbije organizuje se paljenje badnjaka.

Tradicionalno paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog Save na Badnji dan počinje u 16 sati, u ponoć se održava liturgija u hramu, a lomljenje česnice je na dan Božića u 11 sati, odmah po završetku Božićne liturgije.

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog.