SPASOVDAN - SLAVA BEOGRADA, četvrtak, 13. jun

Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine dao Beogradu status prestonice, u čast obnove i napretka, grad je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan. Ova stara zavetna Slava simbolično ukazuje na uzdizanje – vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Ona predstavlja izraz duševne i moralne snage naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti, postojanog u sadašnjosti i ponositog pred budućnošću. Pod pritiskom mnogih neprijatelja i velikih društvenih promena, praznovanje gradske Slave je povremeno prekidano, ali i obnavljano, izdržavši tako najtežu probu vrednosti – probu vremena.

Na čelu Spasovdanske litije, koja će se ove u četvrtak od 19 časova kretati prestoničkim ulicama od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save biće kivot sa moštima Svetog Justina Ćelijskog. Svečana slavska litija koju će predvoditi patrijarh, sa više stotina sveštenika, članovima beogradskih crkvenih horova i predstavnicima gradskih institucija ići će od Vaznesenjskog hrama, ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana, preko Trga Slavija pa Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save na Vračaru gde će biti služen moleban za Beograd i njegove žitelje.

Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ili kako je u narodu uobičajeno, Spasovdan, jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Vaznesenje spada u pokretne praznike – uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova. Koliki su značaj Srbi pridavali ovom prazniku, vidi se i po tome, što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske sredenjevekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen takođe na Spasovdan, 1354. godine.