JESEN U SRBIJI: NOVE DUNJE A STARI ORMARI

Svi pamtimo ono bezbrižno vreme detinjstva kada smo kod naših baka nalazili dunje na ormarima čiji nas miris uvek podseti na radost zimskog raspusta i dečju igru. Ali, da li ste znali da su dunje zapravo odlični prirodni osveživači vazduha, te da se od davnina zna za njihov lekoviti karakter?

Poznata po svojim mirisnim, mesnatim, kiselkastim, blago oporim, nežno maljavim plodovima, zlatno žute boje, dunja često raste kao razgranato drvo, snažnih grana, koje može dostići širinu do 6 i visinu do 8 metara.

Kod nas su najpoznatije dve stare sorte dunja – vrajska i leskovnčanka. Leskovčanka je stara domaća sorta, prvi put zapažena u okolini Leskovca, po kome je i dobila ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. „Vranjska dunja“, poznata i pod imenom „dunjac“ je odomaćena sortna populacija dunje koja se na našim prostorima gajila još pre Prvog svetskog rata.

Plod dunje često zovu vitaminska bomba jeseni jer ima velike količine vitamina C, zatim vitamine B1, B2, ali i kalijum, natrijum, cink, gvožđe, bakar, mangan, pektin i druge organske i neorganske kiseline. Pored toga, sadrži i proteine, dijetalna vlakna i ugljene hidrate. Zbog ovih karakteristika dunja je našla široku primenu u lečenju različitih bolesti. Dunja se sve ređe jede u sirovom stanju, a najčešće se koristi u preradi za izradu kompota, želea, sokova, kao slatko, ili za pravljenje čuvane rakije dunjevače.