IZLOŽBA "TRAG" Ane Viđen u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

Muzej savremene umetnosti

Trag kao zapis viđenog, proživljenog ali i oživljenog (sećanja) i trag kao simbol večite promene, prirodnih mena, trajanja i obnavljanja – dominantna je preokupacija i stalni podsticaj u celokupnom stvaralaštvu Ane Viđen. U svom umetničkom opusu dugom više od šest decenija Viđen istražuje dejstvo prirodnih procesa na samu materiju, prepoznajući u njima mogućnost za umetnički izraz. I to onaj u kome je sačuvana životnost tih prirodnih tokova – sada „uhvaćenih“ i pretvorenih u umetničko delo. Nesumnjivo pod uticajem podneblja iz kojeg je potekla, jadranskog okruženja, sa svim njegovim specifičnim lepotama (pri)morske prirode – vode, stena, vetrova i često nepredvidivih ćudi vremena, Ana Viđen stvara oblike koji „pamte“, kao i ona, sve te mene, promene i dešavanja.
Umetnički izraz Ane Viđen pripada onom toku u savremenoj umetnosti koji se može klasifikovati kao apstraktna forma, za koji nadahnuće nalazi, kao i Barbara Hepvort (Barbara Hepworth), u prirodi morskog tla, sa njegovim stenovitim, raskošnim i specifičnim oblicima. Skulpture su uvek sa živopisnim unutrašnjim životom i strujanjima, koja se pojavljuju podjednako na masi kao i na površini. Bez obzira na to da li su rađeni u glini, kamenu ili metalu, neodstupno ih odlikuje pre svega treperenje – površine; organski tokovi – materije, kao i unutrašnje pulsiranje – mase.
Brazdama koje se talasasto prostiru kako na samoj površini, izdvajajući se svojom svetlinom i sjajem u odnosu na ostatak mase, tako i na masi, plitkim urezima koji kao da su nastali prirodnim putem, postignut je utisak dejstva prirodnih procesa. U skulpturama ima nešto i od suvoće i ispucalosti letnje pripeke sredozemnog sunca, ali i mekoće i gipkosti nabujalih vodenih tokova, što je sublimirano u ubedljiv umetnički iskaz.
Skulpture mišljene i oblikovane za javni prostor, kako one realizovane, tako i one koje nisu realizovane u trajnom materijalu, svedoče o dobrom osećaju umetnice za dejstvenost monumentalne skulpture u slobodnom prostoru, uvek u dijalogu sa okruženjem.