SPASOVDAN - SLAVA BEOGRADA: Spasovdanska litija u četvrtak, 29. maja u 19.00 časova

Foto: Euronews Srbija

Ova stara zavetna Slava simbolično ukazuje na uzdizanje – vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Ona predstavlja izraz duševne i moralne snage naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti, postojanog u sadašnjosti i ponositog pred budućnošću. Pod pritiskom mnogih neprijatelja i velikih društvenih promena, praznovanje gradske Slave je povremeno prekidano, ali i obnavljano, izdržavši tako najtežu probu vrednosti – probu vremena.

Ovogodišnji krsni hod, koji još od davne 1862. godine prolazi ulicama srpske prestonice, predvodiće naš svenarodni otac i arhiepiskop – Svetitelj Sava, svojom svetom rukom i žezlom, zajedno sa njegovim naslednikom, Svetejšim Patrijarhom srpskim g. Porfirijem. Ruka koja više od osam vekova blagosilja i grli srpski rod, a koja je jedini deo Svetiteljevih moštiju preostao kod nas iza njihovog spaljivanja na Vračaru kobnog 27. aprila 1594. godine, stići će iz manastira Mileševe u prestoni Beograd u sredu, 28. maja, u 17.30 časova. Tim povodom će ispred Vaznesenjske crkve biti priređen svečani doček. Uslediće praznično večernje bogosluženje.

BT TV

Na sam praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u četvrtak, 29. maja, sa početkom u 9.00 časova, Svetejši Patrijarh g. Porfirije će načalstvovati svetom arhijerejskom Liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi pokraj Svetiteljevih moštiju i uz sasluženje više arhijereja i sveštenstva. Patrijarh Porfirije je zatim, u 12 časova, u Skupštini grada Beograda obaviti čin blagosiljanja slavskih darova. Kruna proslave slave grada Beograda – Spasovdanska litija kretaće se dobro poznatom putanjom od raskrsnice ulica kneza Miloša i kralja Milana do Svetosavskog hrama na Vračaru. U litiji će, kao i prethodnih godina, pored predstojatelja Srpske Crkve, koji će ovom prilikom nositi žezal Svetog Save, kao i episkopa, sveštenstva, monaštva i velikog broja bogoljubivih duša, učestvovati i predstavnici republičkih i gradskih vlasti, pripadnici Vojske Srbije, Žandarmerije, orkestra Policije, članovi pevačkih i folklornih društava, đaci i studenti.

Po dolasku litije, u hramu Svetog Save biće uznesene molitve Gospodu našem Isusu Hristu, Njegovoj Presvetoj Majci i Svetom Savi, prvom Arhiepiskopu srpskom, posle čega će se svojim arhipastirskim slovom prisutnima obratiti Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije. Mošti Svetog Save biće izložene u njegovom hramu na Vračaru na poklonjenje i celivanje vernima i narednih dana uz svakodnevna bogosluženja.

Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ili kako je u narodu uobičajeno, Spasovdan, jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Vaznesenje spada u pokretne praznike – uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova. Koliki su značaj Srbi pridavali ovom prazniku, vidi se i po tome, što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske sredenjevekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen takođe na Spasovdan, 1354. godine.