TUNIS: Zemlja koja voli Srbe

Tunis je pre svega zemlja koja voli Srbiju, a njeni stanovnici i te kako dobro znaju gde se nalazi naša zemlja, kakav smo mi narod i koji jezik govorimo. U poseti ovoj zemji smeštenoj na severu Afrike shvatili smo da ovo nije samo još jedna lepa turistička destinacija, već zemlja koja ima dugu i tešku istoriju, a da je za Srbiju vezuju pre svega ljudi. Zbog toga smo se po dolasku u Tunis osećali kao da smo kod kuće. Jedino bi nas pesak i palme podsećali da smo ipak na drugom kontintu.

Da li Tunišani pričaju srpski jezik?

Tunišani su kao i svi drugi arapski narodi rođeni trgovci, pa zbog toga odlično po fizionimoji lica prepoznaju koje ste nacionalnosti. Na svakom ćošku, a posebno na ulici i njihovim medima, na tečnom srpskom jeziku čujete: „Prijatelju, brate… Srbija! Kako si?“

Naravno, to nije sve što znaju da pričaju na srpskom, jer mnogi ljudi koje smo sretali zaista su dobro govorili naš jezik. Jednom prilikom u Medini u gradu Nabulu sreli smo trgovca začinima, koji je punih deset godina proveo radeći u Ambasadi Tunisa u Beogradu. U Tunis se vratio osamdesetih godina, ali njegov srpski nije „zarđao“, već se sa nekom dubokom setom u očima prisećao tih lepih godina, šta je radio, gde je izlazio i sa kim se družio. Naravno i dalje pamti srpsku gibanicu i rakiju šljivovicu! A kako i ne bi? Na pitanje da li se seća kako su naše žene lepe, samo se nasmejao.

Beli pesak i toplo Sredozemno more

Sigurno ste nekada čuli da postoji pesak koji ne može da se zagreje na visokim temperaturama. Tačnije, pesak bude topao ali toliko prijatan da bez problema možete gaziti po njemu. U nekim delovima Afrike postoji upravo takav pesak, a sličan je i u Tunisu.

Ono što posebno krasi obalu Tunisa nije samo taj beli pesak, već kombinacija peščanih plaža i čistog, toplog Sredozemnog mora. Da, dobro ste pročitali –  more je toliko čisto i uglavnom mirno bez talasa, da koliko god otišli duboko, dno se uvek vidi!

Plaže su prostrane, na svokoj postoji veliki broj ležaljki i suncobrana koji se ne naplaćuju dodatno, jer su usluge u hotelima uvek na bazi polupansiona ili najjčeća opcija koju biraju Srbi – „all inclusive“.

Često su tu i palme koje prave prirodan hlad, a vetar lagano duva tokom celog dana, tako da se visoke temperature zaista ne osećaju u toj meri – pa neka vas ne brine ako u Tunis odlazite u sred sezone – jun, jul ili avgust.

Sezona u Tunisu traje od aprila do decembra, a temperature u septembru i oktobru su oko 30 stepeni

Daleko od kuće, ali ne od domaće kuhinje i rakije

Ako ste čuli za onu čuvenu „I mi konja za trku imamo!“, budite sigurni da je to izreka koju Tunišani koriste kada se Srbima hvale za svoju hranu.

U Tunisu smo proveli sedam dana, obišli smo gradove Hamamet, Sus, Nabul, Tunis i Monastir – i u svakom smo se gostili domaćinski. O mesu vam nećemo pričati, jer smo sigurni da se nigde ne jede dobar roštilj kao što je to u našoj Srbiji, ali Tunišani se ponose svojim mesnim specijalitetima (s razlogom).

Ono što nam je zajedničko su neka druga jela. Pre svega njihov Brik. U pitanju je jelo koje se koristi kao doručak ili užina. Pravi se od testa, nešto slično našim pitama koje se uviju u trougao, a u sredini se stavlja nadev (sos) od jaja, krompira, luka i ostalih začina. Prži se u dubokom ulju i jede rukama. Zaista veoma liči na naše domaće pite sa mesom, zeljem ili krompirom.

Rakija u Tunisu?? Moguće je! Tunišani se svojom rakijom od smokve ponose kao Srbi svojom šljivovicom

Sledeće jelo je pre svega slatkiš, odnosno tako ga barem oni predstavljaju, a čim smo ga probali znali smo da se pravi od istog „kiselog“ testa kao naše krofne ili mekike. U pitanju su tuniske krofne – Bambaloni. Uglavnom ih služe sa šećerom ili medom.

Dinar kao zvanična valuta

Tunišani baš kao i mi za zvaničnu valutu imaju dinare. Naravno, ne srpske već njihove tunišanske. Kako biste lakše razumeli koja je vrednost njihovog dinara – za jedan evro dobićete njihova 3,3 dinara.

Bitan savet za sve koji na letovanje krenu u Tunis. Deo novca zamenite u evre a ostatak ponesite na kartici (nema provizije prilikom plaćanja karticama).

Kada stignete zamenite 50 evra u dinare i budite sigurni da ih u narednih sedam dana nećete tako lako potrošiti

Takođe, važno je da znate da je zabranjeno iznošenje njihovih novčanica iz zemlje, pa vodite računa ili da sve potrošite, ili da ponovo zamenite u evre ukoliko vam ostane više njihovih dinara.

Gde se bolje trguje – u Medinama ili na srpskim vašarima?

Ovo je pitanje na koje će vam najbolje odgovoriti žene! Verujte nam na reč – šoping u medinama je nešto što morate da iskusite. Ne postoji ni jedna osoba koja je prošla kroz ulice medina a da nije kupila barem najgluplju sitnicu koja joj neće nikada trebati. To je možda najbolji opis kako se ovde trguje.

Mi možemo da vam kažemo da su ove njihove pijace na otvorenom (i zatvorenom) preslikani vašari u Srbiji – u Rumi ili Šapcu. Od igle do lokomotive. Šta god poželite možete pronaći na tuniskim ulicama.

Jedina razlika je što vas u Srbiji niko neće vući za rukav i ubeđivati da je baš njegova roba najbolja, dok će vas u Tunisu dozivati na različitim jezicima – često na srpskom, pratiti nekoliko metara kroz ulicu kako bi vas ubedili da svratite kod njih, jer će vam dati najbolji popust. Ali, zapamtite ovo – nikada vas neće dodirivati, jer je kod njih dodirivanje (posebno žena) zakonom kažnjivo.

Medine su grad u gradu, tačnije utvrđenja u kojima žive stare tuniske porodice, često ulice liče na lavirinte, a u svakoj od njih su prodavnice na otvorenom i zatvorenom

Da biste shvatili šta se sve nudi na njihovim pijacama – dovoljno je da pogledate ove fotografije. 

Tunišani obožavaju cenkanja. Može se reći da je to deo njihove tradicije i da bi se čak uvredili kada biste tek tako pristali na sumanute iznose koje vam oni ponude za određenu stvar koju poželite da kupite.

Dakle, na njihovom terenu primenite sve svoje pregovaračke sposobnosti – pa što više spustite cenu, to će vas više ceniti – koliko god to zvučalo čudno. I znajte da vas nijedan trgovac neće pustiti da izađete iz njihovih prodavnica dokle god imaju zaradu na cenu koju vi ponudite. Ako vas puste da odete – to znači da ste im zaista ponudili malo.

U Tunisu je i dalje sve mnogo jeftino. Samo je potrebno da se cenkate dok cenu ne spustiti na minimalnu. Primera radi – cene magneta su oko 1 dinar (TND),
što je naših 35 RSD

Da li je ovo kopija tepiha iz Pirota?

U svakoj Medini u kojoj smo bili – a obišli smo četiri različite, svuda smo naišli na prodavnice u kojima se ručno tkaju tepisi od vune i svile!

S obzirom na to da koriste jarke i upadljive boje kao što su crvena, plava, zelena pa čak i crna – boje i šare su nas asocirale na naše pirotske ćilime.

Eto prilike da odmah zavirimo u prvu takvu „fabriku“ tepiha. Dočekali su nas radosno sa željom da nam pokažu celu prodavnicu pa čak i deo gde nastaju tepisi.

Na naše pitanje da li znaju gde je Pirot i da li su čuli za čuvene pirotske ćilime – gazda prodavnice široko se osmehnuo i ponosno izgovori: „ Naravno! Čuveni grad i umetnici koji prave najbolje tepihe! Ali mi ovde radimo malo drugačije!“

Dakle, tuniski tepisi nisu kopija naših pirotskih, slično im je jedino – ručna izrada!

Za ručnu izradu jednog metra kvadratnog od vune potrebno je dva meseca! A za izradu iste veličine tepiha od čiste svile čak pet meseci. Naravno, oni prodaju i tepihe koje izrađuju znatno brže sa jednostavnijim šarama i manje različitih boja, pa jedna takva staza košta od 30 evra naviše.

Ali, mi ne bismo bili Balkan Trip, da nismo zatražili da nas nauče tkanje i da se sami uverimo koliko je to zaista težak posao.

Kartagina – grad koji liči na Viminacijum

Kakav je osećaj ići kroz slavnu Kartaginu? Neprocenjiv… Sama činjenica da je ceo grad (a današnje predgrađe grada Tunisa) stvorila ruka čoveka davne 814. godine – u glavi vam pravi potpuni haos i imate milion pitanja na koja je naš vodič imao odgovore. Dakle, jedino nam je bilo potrebno vreme za obilazak i strpljenje da saslušamo celu priču koja nas je ostavila u čudu.

U to vreme čovek je stvorio nešto u čemu mi danas uživamo misleći da smo baš mi izmislili nešto posebno. Međutim…

Kartaginu su osovali Feničani, a potom osvojili i potpuno uništili Rimljani. I tu je istorijskoj priči kraj. Jer ono što nas trenutno zanima jeste arheološko nalazište koje smo obišli. A u njemu  ostaci – podnog grejanja, termi koje mi danas nazivamo saunama, tepidarijumi, pa čak i teretane.

Dok smo hodali Kartaginom i ruševinama ovog starog grada koji su Rimljani po svom dolasku srušili i prilagodili svojim potrebama i navikama  shvatili smo da nas podseća na nešto što smo obišli u našoj Srbiji. U pitanju je naš Viminacijum. Nekadašnji rimski grad koji je napravljen na obali Dunava – i u njemu kao i u Kartagini postoje materijalni dokazi o podnom grejanju, termama pa čak i akvaduktima.

U obilazak Kartagine, Sidi bu Saida i glavnog grada Tunisa najbolje je ići preko turističke agencije. Mi smo u jednom danu obišli ove tri destinacije sa agencijom BIG BLUE TRAVEL i njihovim vodičima. Cena izleta košta 55e (prevoz, obilazak, ulaznice i ručak). Naravno, možete i sami da obiđete sve ovo, ali vam je cena taksija (uz prethodno cenkanje) u jednom pravcu oko 50e, što vam se svakako ne isplati

Kada smo vam na početku ove priče rekli da je Tunis mnogo više od turističke zemlje i mnogo više od obične afričke države – zaista smo to i mislili. Nadamo se da ste u našem putopisu uživali i osetili barem mali deo tradicije i istorije ovog naroda i njihovih običaja, da ste shvatili koliko su Tunišani i Srbi povezani i u nekim stvarima čak i slični.

Tunis je zemlja koja je dugi niz godina, zbog teške situacije, bila zatvorena za posete, a tada je i turizam stagnirao.

Od prošle godine Tunis se lagano vraća na turističku mapu sveta. A Srbi je rado biraju za svoju letnju destinaciju. Pre svega jer ovde mogu letovati za malo novca čak i u septembru i oktobru, što najbolje pokazuje podatak da je ovog leta u Tunisu bilo skoro 40.000 Srba. A ako je suditi po komentarima domaćih turista koje smo tamo sreli – verujemo da će se i naredne sezone rado vratiti u ovu suncem okupanu zemlju.